Веселко Лазић, директор ШГ “Градишка“, Градишка
ШУМЕ: Ви сте газдинство које се простире на три општине. У саставу шумских састојина превладавају лишћари, тако да
вам је уз нови закон и велику економску кризу, тешко пословати… Који су основни проблеми с којима се сусрећете?
ЛАЗИЋ: Наши основни проблеми су у томе што је наше подручје ивично и оно је лишћарско, гдје буква превладава. Цијене нису ни близу оних подручја која имају чeтинарске шуме. У сортиментној структури превладава огревно дрво (око 70%), које нам обара просјечну цијену испод 70 КМ. Из тих разлога не можемо се упоређивати с неким газдинством с подручја Романије, гдје превладавају четинарске шуме, гдје је просјечна цијена знатно већа. Наш положај је погоршан након усвајања Закона о шумама, а ни претходни нам није био повољан. Важећи Закон је, што се тиче финансијског дијела, толико оптеретио шумарство да ми то нисмо у могућности да издржимо. На неки наш приход од 9.000.000 КМ, 700.000 КМ је издвајања општинама, који смо дјелимично платили, што је додатни проблем, јер то је законска обавеза. У Закону о шумама имате контради кторних ставова у појединим члановима. У члану 21 један став наглашава да се сјеча врши по плановима, а нико не улази у проблеме продаје. Морате посјећи, а ако вам нешто пропадне, имате други став који каже да ће бити одговоран ко је извршио сјечу, а није реализовао продају. Мислим да је Закон толико идеализован, да је у примјени постао сметња, додатно оптерећење у раду. Ми у посљедње двије године имамо 18 прекршајних налога. Један је дошао с Окружног суда, по којем за лугарску штету за два пања и неизрађен овршак казна је правном лицу 3.500 КМ. А ја нисам правно лице, јер имам ограничено овлаштење. То је регулисано Одлуком Надзорног одбора ЈПШ “Шуме РС“. Директор Инспектората РС је инспекторима дао инструкцију на кога ће пријаву писати. Ту инструкцију имам. У њој јасно стоји, када је газдинство у питању, да пријаву треба писати на газдинство и на директора газдинства. По нашим нормативним актима, за таквог лугара могу покренути дисциплинску и материјалну одговорност, да га максимално казним с 20% смањења личног дохотка три мјесеца. А ако ми лугар узме за зло, може сам направити нову штету и пријавити ме на кол-центар, пошто је то анонимна дојава, а ја имам поново исту толику казну, али и предузеће. По томе се да закључити да су казнене мјере по Закону о шумама неетичне и неморалне, јер оне не кажњавају виновника.
ШУМЕ: По вашем мишљењу, ко је наметнуо таква законска рјешења?
ЛАЗИЋ: Нису добра, није важно ко их је наметнуо, ОХР или неко други, свеједно…
ШУМЕ: Садашња инспекција је некада била у надлежности Министарства, а сада је самостална… Да ли је то боље?
ЛАЗИЋ: У суштини, нема везе под чијом капом је инспекција, уз овакав закон, они ће дјеловати исто, што је у најмању руку чудно, јер једини који може бити кажњен по Закону је директор и шумско газдинство. Ми смо имали у 2008. години 200 пријава шумских штета, а у 2009. години је то утростручено, а највише због тога што нам судови враћају и проглашавају нас ненадлежним за подношење пријава. Враћамо то у инспекцију, а они кажу да нису видјели крађу на лицу мјеста и да нису наш сервис. Од свега тога имамо правни вакуум, по којем се шумска крађа не може на прави начин санкционисати. По томе се стимулише криминал, а за то одговара неко други или све иде на општу штету свих нас. Директор ЈПШ “Шуме РС“ је то покушавао да ријеши. Одржавани су састанци са Министарством унутрашњих послова и са Инспекторатом, уз присуство јавности, али, највјероватније је остало неријешено задужење ко шта треба да уради, како би се то поправило.
ШУМЕ: Када се све то има у виду, намеће се неминовност формирања шумарске полиције, која би функционисала као комунална полиција, која вас, када паркирате на недозвољено мјесто, сними и аутоматски вам очита, по броју таблица, идентитет и шаље пријаву да платите казну, а ако се жалите, иста се повећава, бар за судске трошкове. Боље би било законско рјешење, гледано изблиза и изнутра, да је умјесто агенције закон прописао шумарску полицију!?
ЛАЗИЋ: Да, агенција је, у поређењу са ЈПШ “Шуме РС“ непотребна. Не знам, а то не знају ни наши радници који се сусрећу с великим проблемима, зашто је она формирана? Ја мислим да је она још један контролни орган, који посматра шумаре као лопове и мисли да у шумарству има толико пара да се узимају лопатом, а тога у шумарству нема. Ми имамо ситуацију да се сваки трупац прaти, од примања, на компјутеру. Али, то није праћено технологијом. То би имало смисла да имате једну мјеру, само у примци, а чим имате још једно мјерење на отпреми, не може се поклопити мјера, па чак и да је исти човјек ради.
ШУМЕ (Јово Травар): Зашто није дата слобода у том смислу да се ради како је економски исплативије?
ЛАЗИЋ: Због ограничења да се не пробија газдинска класа сјечом… И то на 200 хектара, а ако не поштујете из основе проценат дознаке, пробије се газдинска класа и слиједи казна од инспекције. Увођење сјекореда, које смо сами себи наметнули, има своје добре стране да се пређе читава површина, па да неки директор у мандату прође кроз бољу шуму, а да насљеднику остави лошију. Имамо ситуацију да се вртимо око Мотајице или Козаре, гдје су ивичне шуме које су сјечене лугарском рализацијом на пању, јер се другачије није исплатило. То су шуме сјеменског поријекла, али имају висину и облик изданачке шуме.
ШУМЕ: Нормативни акти, када је у питњу експлоатација, су унифицирани (за све исти), а конфигурација земљишта и врста шума је различита…?
ЛАЗИЋ: Наше подручје је с дубоким земљиштем, а то су најстарија горја на Балкану, то су хорст узвишења на ивици Панонског базена, која се одликују стрмим странама с благим терасама, па поново стрма страна и блага тераса, с врховима од 20-30 метара. Ту нема платоа, као што је романијски. Гледао сам послије кише, како се заглави трактор који вози обловину. Све то утиче на оптерећење трупца, за разлику од Романијског платоа са квалитенијим шумама и кречњачком (каменитом) подлогом.
ШУМЕ: Дуго сте радили на пословима експлоатације, ушли сте у све нијансе економичнијег пословања. Све што сте рекли, упућује на закључак да је трупац оптерећен толико да је пукао… Шта највише утиче на овако лоше прилике у шумарству?
ЛАЗИЋ: По мом мишењу, томе је највише допринио Закон о шумама. Он је катастрофалан, а посебно када погледате казнене одредбе и све чланове у њему, у смислу ограничења газдинских класа. Примјер за то је члан 21 који налаже извршење свих пројеката из основа по обиму и квалитету, а други члан говори супротно. То значи да је онај ко га је писао имао је за циљ да створи услове за већу могућност кажњавања некога ко је најмање крив, а заштити кривца, а није имао за циљ да нешто унаприједи у раду, већ да отежа.
ШУМЕ: Какав је пласман шумских дрвних сортимената?
ЛАЗИЋ: У прошлој години смо имали велики проблем с пласманом. Оно што смо одсјекли, били смо сретни да то продамо, а сада имамо велики проблем да то наплатимо. Поставља се питање да ли треба сјећи и то испоручивати некоме, а нисте сигурни да ли ће вам то платити. Доведени смо у неодржив положај.
ШУМЕ: Ви сте личност која има смисла за аналитичко изражавање о проблемима. Када их тако децидно увиђате, хоћете ли нам рећи: како изаћи из њих?
ЛАЗИЋ: Без подршке државе – тешко! Ми смо близу границе с Хрватском па видимо шта се тамо дешава. Код њих је производ, исти као наш, јефтинији. Како? Има веће стимулансе за извоз! Ми смо у протеклом периоду били попустљиви према прерађивачима па смо им давали робу на одложено плаћање 60 или 90 дана, али и тај период чекања неко је нама требало да покрије јер смо толико оптерећени да то не можемо финансијски покрити из својих резерви. Можда би најбоље било да се прерађивачима дају кредити, да би могли покрити своје дугове према нама.
Пр
еузето из часописа:
Шуме Републике Српске