Gornji Podgradci, 26. 07. 2010.godine

U subotu 24.07.2010.godine na imanju uglednog domaćina Save Vasiljevića u Rogoljima je održana kulturno turistička manifestacija “Kosidba i vršidba žita i izložba starih eksponata Rogolji 2010”.

Ova manifestacija koja se održava po prvi put, a po riječima domaćina postaće tradicionalna ima za cilj da kosidbu i vršidbu žita prikaže na orginalan tj. stari način i onako kako se to radilo prije 30 i više godina.

Mi moramo da koristimo savremene metode proizvodnje u poljoprivredi kako bi naš proizvod bio konkurentan na tržištu, ali ne smijemo zaboraviti ni naše običaje i one poslove koje su s dosta znoja radili naši roditelji, djedovi i bake. Ovo može biti i dobra podloga za razvoj seoskog turizma na području gradiške opštine. Ovi se poslovi ne obavljaju na ovakav način već godinama pa je time sve ovo i zanimljivije.

Uz sve probleme koji su mučili naše ratare, ljepotu kosidbe i žetve nije moglo ništa pokvariti. Kada se zlatno, zrelo klasje s bogatim zrnjem slijegalo s otkosima čilih kosaca, domaćinov pogled je bio ispunjen izuzetnim zadovoljstvom. Kosci su bili mladi kršni ljudi u punoj snazi.

U praskozorje, s kosama na ramenima krenula bi povorka. Za njima su išle žetelice sa srpovima za one dijelove njive gdje je koscu kosom teže doseći pšenicu, zatim skupljači i vezači snoplja.

Kažu da je vezanje snopova često puta bio teži posao od same košnje. Trebao je to biti muški posao, makar su ga obavljale i žene silom prilika. Kosac je za trenutak stao i izvadio iz «futrole» brus i krpu te brzim i skladnim potezima nabrusio već istupljenu kosu.

Na vršidbi su bili angažovani svi. Pomagalo se, svako prema svojim mogućnostima. Naročito je bila čast djevojci rezati užad na snopovima, koje je preuzimao majstor na vršalici stavljajući ga u bubanj, a koji je odvajao slamu, pljevu i zrnje.

Slike sa ove manifestacije možete pregledati OVDJE.

Gornji Podgradci, 23. 07. 2010.godine

Na skupštini FK „Sloga DIPO“ koja je održana u nedelju 18.07.2010.godine izabran je novi Izvršni odbor, Nadzorni odbor i generalni sekretar kluba.

Na prijedlog predsjednika Skupštine FK „Sloga DIPO“, Milivoja Stanišljevića u Izvršni odbor su ušli: Nežić Goran, Plavanjac Željko, Španjić Slavko, Bijelić Goran, Ilisić Milenko, Panić Zvjezdan, Jerić Miroslav, Slijepčević Vladimir, Panić Mile i Petrović Radenko.

Drvna industrija „Nova DIPO“ kao generalni sponzor kluba ujedno daje i predsjednika Izvršnog odbora, a to je gospodin Goran Nežić kako je i potvrdjeno na prvoj radnoj sjednici Izvršnog odbora u ponedeljak 19.07.2010.godine Za njegovog zamjenika izabran je dosadašnji predsjednik Mile Panić.

Nadzorni odbor kluba koji broji tri člana čine: dr. Milutin Vučkovac, Lazo Šinik i Radomir Šmitran.

Za generalni sekretar kluba imenovan je Ljubo Tendžerić.

Po izboru za predsjednika Izvršnog odbora FK „Sloga DIPO“ Goran Nežić je izjavio:

Ovo je faktički jedan novi početak, jedna stvar koja bi trebala da okrene ljude, uglavnom treba da sazrije svima u glavi razmišljanje da FK „Sloga DIPO“ nije ničiji klub, da je to klub odredjene društvene zajednice i svi su mu dužni prilaziti s poštovanjem, jer on kroz svoje djelovanje može pospješiti život i rad same lokalne zajednice ili kroz pad da i nju povlači sa sobom u ponor.

Ono što će mene opredjeljivati u radu su zakonske postavke na čemu se počiva i propisi koji nalažu odredjene stvari. Ja ću samo tražiti od svakog člana odbora da se ponaša prema pravilniku i prema onome što usvoji viši organ, odnosno nadredjeni organ, a on će sam davati odgovor da li je za to ili nije, hoće li biti promjena i svega ostalog što sam život naloži i donese.

Upravni odbor Fudbalskog kluba „Sloga DIPO“ imenovao je Radomira Trivića za novog direktora kluba, dok je šef stručnog štaba Miloš Pojić, kome će u radu pomagati Radenko Petrović.

Веселко Лазић, директор ШГ “Градишка“, Градишка

ШУМЕ: Ви сте газдинство које се простире на три општине. У саставу шумских састојина превладавају лишћари, тако да вам је уз нови закон и велику економску кризу, тешко пословати… Који су основни проблеми с којима се сусрећете?

ЛАЗИЋ: Наши основни проблеми су у томе што је наше подручје ивично и оно је лишћарско, гдје буква превладава. Цијене нису ни близу оних подручја која имају чeтинарске шуме. У сортиментној структури превладава огревно дрво (око 70%), које нам обара просјечну цијену испод 70 КМ. Из тих разлога не можемо се упоређивати с неким газдинством с подручја Романије, гдје превладавају четинарске шуме, гдје је просјечна цијена знатно већа. Наш положај је погоршан након усвајања Закона о шумама, а ни претходни нам није био повољан. Важећи Закон је, што се тиче финансијског дијела, толико оптеретио шумарство да ми то нисмо у могућности да издржимо. На неки наш приход од 9.000.000 КМ, 700.000 КМ је издвајања општинама, који смо дјелимично платили, што је додатни проблем, јер то је законска обавеза. У Закону о шумама имате контради кторних ставова у појединим члановима. У члану 21 један став наглашава да се сјеча врши по плановима, а нико не улази у проблеме продаје. Морате посјећи, а ако вам нешто пропадне, имате други став који каже да ће бити одговоран ко је извршио сјечу, а није реализовао продају. Мислим да је Закон толико идеализован, да је у примјени постао сметња, додатно оптерећење у раду. Ми у посљедње двије године имамо 18 прекршајних налога. Један је дошао с Окружног суда, по којем за лугарску штету за два пања и неизрађен овршак казна је правном лицу 3.500 КМ. А ја нисам правно лице, јер имам ограничено овлаштење. То је регулисано Одлуком Надзорног одбора ЈПШ “Шуме РС“. Директор Инспектората РС је инспекторима дао инструкцију на кога ће пријаву писати. Ту инструкцију имам. У њој јасно стоји, када је газдинство у питању, да пријаву треба писати на газдинство и на директора газдинства. По нашим нормативним актима, за таквог лугара могу покренути дисциплинску и материјалну одговорност, да га максимално казним с 20% смањења личног дохотка три мјесеца. А ако ми лугар узме за зло, може сам направити нову штету и пријавити ме на кол-центар, пошто је то анонимна дојава, а ја имам поново исту толику казну, али и предузеће. По томе се да закључити да су казнене мјере по Закону о шумама неетичне и неморалне, јер оне не кажњавају виновника.

ШУМЕ: По вашем мишљењу, ко је наметнуо таква законска рјешења?

ЛАЗИЋ: Нису добра, није важно ко их је наметнуо, ОХР или неко други, свеједно…

ШУМЕ: Садашња инспекција је некада била у надлежности Министарства, а сада је самостална… Да ли је то боље?

ЛАЗИЋ: У суштини, нема везе под чијом капом је инспекција, уз овакав закон, они ће дјеловати исто, што је у најмању руку чудно, јер једини који може бити кажњен по Закону је директор и шумско газдинство. Ми смо имали у 2008. години 200 пријава шумских штета, а у 2009. години је то утростручено, а највише због тога што нам судови враћају и проглашавају нас ненадлежним за подношење пријава. Враћамо то у инспекцију, а они кажу да нису видјели крађу на лицу мјеста и да нису наш сервис. Од свега тога имамо правни вакуум, по којем се шумска крађа не може на прави начин санкционисати. По томе се стимулише криминал, а за то одговара неко други или све иде на општу штету свих нас. Директор ЈПШ “Шуме РС“ је то покушавао да ријеши. Одржавани су састанци са Министарством унутрашњих послова и са Инспекторатом, уз присуство јавности, али, највјероватније је остало неријешено задужење ко шта треба да уради, како би се то поправило.

ШУМЕ: Када се све то има у виду, намеће се неминовност формирања шумарске полиције, која би функционисала као комунална полиција, која вас, када паркирате на недозвољено мјесто, сними и аутоматски вам очита, по броју таблица, идентитет и шаље пријаву да платите казну, а ако се жалите, иста се повећава, бар за судске трошкове. Боље би било законско рјешење, гледано изблиза и изнутра, да је умјесто агенције закон прописао шумарску полицију!?

ЛАЗИЋ: Да, агенција је, у поређењу са ЈПШ “Шуме РС“ непотребна. Не знам, а то не знају ни наши радници који се сусрећу с великим проблемима, зашто је она формирана? Ја мислим да је она још један контролни орган, који посматра шумаре као лопове и мисли да у шумарству има толико пара да се узимају лопатом, а тога у шумарству нема. Ми имамо ситуацију да се сваки трупац прaти, од примања, на компјутеру. Али, то није праћено технологијом. То би имало смисла да имате једну мјеру, само у примци, а чим имате још једно мјерење на отпреми, не може се поклопити мјера, па чак и да је исти човјек ради.

ШУМЕ (Јово Травар): Зашто није дата слобода у том смислу да се ради како је економски исплативије?

ЛАЗИЋ: Због ограничења да се не пробија газдинска класа сјечом… И то на 200 хектара, а ако не поштујете из основе проценат дознаке, пробије се газдинска класа и слиједи казна од инспекције. Увођење сјекореда, које смо сами себи наметнули, има своје добре стране да се пређе читава површина, па да неки директор у мандату прође кроз бољу шуму, а да насљеднику остави лошију. Имамо ситуацију да се вртимо око Мотајице или Козаре, гдје су ивичне шуме које су сјечене лугарском рализацијом на пању, јер се другачије није исплатило. То су шуме сјеменског поријекла, али имају висину и облик изданачке шуме.

ШУМЕ: Нормативни акти, када је у питњу експлоатација, су унифицирани (за све исти), а конфигурација земљишта и врста шума је различита…?

ЛАЗИЋ: Наше подручје је с дубоким земљиштем, а то су најстарија горја на Балкану, то су хорст узвишења на ивици Панонског базена, која се одликују стрмим странама с благим терасама, па поново стрма страна и блага тераса, с врховима од 20-30 метара. Ту нема платоа, као што је романијски. Гледао сам послије кише, како се заглави трактор који вози обловину. Све то утиче на оптерећење трупца, за разлику од Романијског платоа са квалитенијим шумама и кречњачком (каменитом) подлогом.

ШУМЕ: Дуго сте радили на пословима експлоатације, ушли сте у све нијансе економичнијег пословања. Све што сте рекли, упућује на закључак да је трупац оптерећен толико да је пукао… Шта највише утиче на овако лоше прилике у шумарству?

ЛАЗИЋ: По мом мишењу, томе је највише допринио Закон о шумама. Он је катастрофалан, а посебно када погледате казнене одредбе и све чланове у њему, у смислу ограничења газдинских класа. Примјер за то је члан 21 који налаже извршење свих пројеката из основа по обиму и квалитету, а други члан говори супротно. То значи да је онај ко га је писао имао је за циљ да створи услове за већу могућност кажњавања некога ко је најмање крив, а заштити кривца, а није имао за циљ да нешто унаприједи у раду, већ да отежа.

ШУМЕ: Какав је пласман шумских дрвних сортимената?

ЛАЗИЋ: У прошлој години смо имали велики проблем с пласманом. Оно што смо одсјекли, били смо сретни да то продамо, а сада имамо велики проблем да то наплатимо. Поставља се питање да ли треба сјећи и то испоручивати некоме, а нисте сигурни да ли ће вам то платити. Доведени смо у неодржив положај.

ШУМЕ: Ви сте личност која има смисла за аналитичко изражавање о проблемима. Када их тако децидно увиђате, хоћете ли нам рећи: како изаћи из њих?

ЛАЗИЋ: Без подршке државе – тешко! Ми смо близу границе с Хрватском па видимо шта се тамо дешава. Код њих је производ, исти као наш, јефтинији. Како? Има веће стимулансе за извоз! Ми смо у протеклом периоду били попустљиви према прерађивачима па смо им давали робу на одложено плаћање 60 или 90 дана, али и тај период чекања неко је нама требало да покрије јер смо толико оптерећени да то не можемо финансијски покрити из својих резерви. Можда би најбоље било да се прерађивачима дају кредити, да би могли покрити своје дугове према нама.

Преузето из часописа:
Шуме Републике Српске

Ko ovde ne poludi taj nije normalan.

Sjedim i razmišljam u kakvom ja to vremenu živim, kako to da se ljudi tako brzo mijenjaju i svoje dojučerašnje političke istomišljenike sada doživljavaju kao najveće neprijatelje i gdje radi svoje bahatosti svoj lični interes stavljaju iznad opšteg interesa, a sve u ime političke partije kojoj trenutno pripadaju.

Narod pati i čovjek je tada spreman činiti i loše stvari koje nisu za dobrobit ostalih samo da bi „oni gore“ uživali u blagodatima ovoga svijeta, a on dolje bio privilegovan i u nečijoj zaštiti, koja je po mom mišljanju tako mala i tako kratkog daha da ni on sam nije svjestan da će to jednoga dana sve proći.

Ne mogu da zamislim da u 21 vijeku postoje pojedinci koji istražuju ljude, isleđuju iste, ko je kakav i dali je politički orjentisan, te da li je simpatizer moje stranke, a ako nije odmah se preduzimaju rigorozne mjere, naravno na štetu istog. Mislio sam da je režim bivše Jugoslavije davna prošlost, gdje su pojedinci špijunirali narod, ko će šta reći i da li ima neko drugačije mišljanje. Raznorazne obavještajne službe (OZNA, UDBA itd.) okretali su narod jedan protiv drugog, prosto ulivajući strahopoštovanje da nebi sutra nedaj bože nešto se desilo navodno sve za dobrobit Jugoslavije.

Razmišljao sam o tome i uvidio da su se i u današnjem društvu izrodili neki mali oznaši i udbaši koji drugima prave smicalice, lažno ih optužuju, politički šikaniraju… Gori od ovih neljudi koji su spremni da drugima čine zlo su samo oni koji o tome šute! Nije ih teško prepoznati prazni su i gledaju te tupo smišljajući način na koji da ti naude, ulizuju ti se i lažno osmjehuju.

Ugroženi su svi oni koji imaju potencijal da razmišljaju svojom glavom, poslodavaci ih smišljeno zanemaruju, ne komuniciraju, isključuju ih iz većine aktivnosti te zastrašuju i prijete im otkazom. Danas nije bitno da li si pametan, ugledan i čovjek od znanja, nego je bitno da li si član partije. Mladi ljudi željni života i želeći da žive od sopstvenog rada ne mogu da dodju do izražaja, prolaze im godine u iščekivanju posla, kao i ostalih normalnih stvari.

Ma nije dovoljno da budeš samo u stranci da bi dobio posao, već da uletiš moraš biti zaslužan član te političke opcije i imati dobra poznanstva da bi se snašao……ukratko traži se podoban ali snažaljiv (iskvaren) od kojeg može biti koristi. Nije onda ni čudo da mladi naraštaj bježi iz ove zemlje jer svuda je bolje nego u ovoj nedođiji.

Mislite samostalno, razmišljajte autonomno i budite solidarni s dobronamjernim ljudima poput vas.

Gornji Podgradci, 13. 07. 2010.godine

Kako je i bilo najavljeno na osnivačkoj skupštini Aktiva dobrovoljnih davaoca krvi Gornji Podgradci, juče je u penzionerskom domu u Gornjim Podgradcima održana akcija dobrovoljnog davanja krvi, kojoj je prisustovala mobilna ekipa Zavoda za transfuziji krvi Gradiška na čelu sa dr. Marijom Cvetković.

Na akciju je došlo 27 dobrovoljnih davaoca krvi od kojih je njih 21 dalo krv, a šestero zbog zdravstvenog stanja nisu mogli da daju tu dragocjenu tečnost.

Predsjednik Aktiva dobrovoljnih davaoca krvi Gornji Podgradci, Mirko Malešević se zahvalio svima koji su uzeli učešće i ujedno pozvao sve ostale da se pridruže u narednim akcijama.

Nadam se da će naš primjer i ovako veliki odziv podstaći i ostale da se uključe u ovake i slične akcije koje imaju za cilj da pruže pomoć onima kojima je najpotrebnija kazao je Stole Azarić.

Direktor Zavoda za transfuziju krvi Gradiška, dr. Marija Cvetković je istakla da je jako bitno da sada imamo podatke o krvnim grupama davalaca i ukoliko je nekom potrebna krv, on treba da se obrati Zavodu za transfuziju Gradiška koji zatim poziva ljude kako bi dali potrebnu krv. To funkcioniše efikasno i jako je bitno da ljudi budu zavedeni.

Već treću godinu dajem krv zato što smatram da je to plemenito i nekom bitno. U našem mjestu ne postoji baš visoka svijest o tome rekao je Miodrag Borković.

Uvijek se odazivam na ovakve akcije, jer je dobro i za onog ko daje, a naročito za onog ko prima ovu dragocjenu tečnost. Dobro se osjećam kad činim neko humano dijelo rekao je Branislav Borjanović iz Sovjaka koji je po 37 put dao krv.

Gornji Podgradci, 12. 07. 2010.godine

Na vanrednoj izbornoj skupštini FK “Sloga DIPO”, koja je nakon dva neuspješna pokušaja zbog slabog odziva članova održana juče, prisustvovla je 40 članova i simpatizera kluba na kojoj je za  novog predsjednika Skupštine jednoglasno izabran Milivoj Stanišljević.

Skupštinu kluba je otvorio predsjednik MZ Gornji Podgradci, Zvjezdan Panić koji je prisutnima članovima skupštine pročitao prepisku izmedju njega i Rade Zrnića, doskorašnjeg predsjednika Skupštine FK “Sloga DIPO”.

On je u svom daljem izlaganju optužio stari upravni odbor za posrnuće kluba i istakao da su klubu neophodne korjenite promjene.

Zatim se za riječ javio Rade Zrnić koji je istakao da se FK “Sloga DIPO” zadnjih pet godina svake godine grčevito borila za opstanak. Najveći problem u radu upravnog odbora bila je neaktivnost članova i sav se rad svodio na 2-3 čovjeka.

Milivoj Vujić:
Slažem se donekle sa izlaganjem Rade Zrnića da teret kluba padne na 2 – 3 čovjeka, ali isto tako se i uvažavaju (pikaju) samo riječi 2 – 3 čovjeka. Neshvatljivo je da se dovedu igrači iz Banja Luke koji ne treniraju, dovede se trener koji košta 4.000 KM, a da za taj novac nije uslovljen sa nikakvim rezultatom.

Milivoj Stanišljević:
FK „Sloga DIPO“ je mrtva sa papirologijom. Na prošlogodišnjoj izbornoj skupštini izabran je predsjednik Skupštine koji nije preuzeo dužnost, jer nikad nije dostavljen zapisnik. Na taj način novoizabrani predsjednik nije mogao verifikovati skupštinu i donijeti odluku o verifikaciji Upravnog odbora. Znači Sloga je godinu dana radila bespravno.

Trivić Radomir:
Ako mi svake godine budemo gubili 2 – 3 čovjeka, a to već radimo zadnjih pet, šest godina mi smo gotovi, nemože nas izvući niko, to ne mogu podnijeti ni veće sredine sa više ljudi…imali iko viziju kako dalje završio je Trivić.

Radenko Petrović:
Zadnjih 5 godina sam u ovoj Slogi, što u upravnom odboru, što kao član skupštine i stalno se hvatam za svoj džep i dajem novac ovom klubu, što igračima, što za razne druge stvari…Mislim da je krajnje vrijeme da se napravi rez i podvuče crta.

Mile Janjetović:
Treba pod hitno izabrati predsjednik Upravnog odbora FK „Sloga DIPO“ i ako je on već taj koji je odgovaran za rad kluba da mu se omogući samostalan izbor, a ne da mi mu mi naturamo ljude u upravni odbor.

Zvjezdan Panić:
Svi članovi Skupštine treba da na godišnjem nivou učestvuju sa 100 KM u radu kluba. Ja sam već obavio razgovore sa više lica i svi su oni izrazili želju da pomognu. Moj je stav da se igrači traže u okruženju, a koji imaju kvalitet za Slogu, da se nadje trener skromnijih finansijskih prohtjeva, ako treba platiti igrača onda da se dovede pravo pojačanje.

Doktor Vučkovac:
Podgradci su mala sredina i ako mi ovdje nismo složni, nismo odgovorni i ne želimo dobro Slogi, onda nam nemože niko pomoći.

Milenko Pejić:
Slušao sam sve diskusije i svi ste manje više u pravu. Ja sam bio član ovog Upravnog odboru i interesantno je da niko neprimjeti da je Sloga za polusezonu potrošila samo 31.000 KM i postavlja se logično pitanje dali se u borbi za opstanak za taj novac moglo uraditi više.

Milivoj Stanišljević:
Ja vam garantujem da je klub vodjen onako kako sam ja predlagao 30.06. prošle godine da Sloga nebi došla u ovaku situaciju. Mi smo pustili kola nizbrdo i sada odjednom hoćemo da ukočimo, sad hoćemo odjednom da se vratimo u II ligu, ma dajmo sebi zadatak da neispadnemo iz treće, a borićemo se da se vratimo. Stanje je alarmanto, mi nemamo kadrova, mi smo kadrove šikanirali i ovaj upravni odbor je to isto činio.

Nakon jednoglasnog izbora za predsjednika Skupštine FK „Sloga DIPO“ Milivoj Stanišljević se zahvalio na izboru i signalizirao da MZ koja je ušla u klub da riješi ovaj problem sa izborom predsjednika Skupštine nije riješila sve probleme FK „Sloga DIPO“.

Moj prijedlog ovoj Skupštini da pojedini članovi skupštine na odnosu svojih godina budu počasni članovi ovog kluba i da ih više neopterećujemo, bilo finansijski ili na bilo koji drugi način.

Gornji Podgradci kao mjesto nije više u mogućnosti da da dovoljan broj kvalitetnih igrača i mi ih moramo tržiti u mjestima koja se naslanjaju na Podgradce, a to su Jablanica Trebovljani, Grbavci, Turjak, Dragelji, Cerovljani…